Zemlje u kojima se govori nemački jezik

U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su :

Nemačka (Deutschland),

Austrija (Österreich),

Lihtenštajn (Liechtenstein).

Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama:

Švajcarska (die Schweiz),

Belgija (Belgien),

Italija (Italien),

Luksemburg (Luxemburg),

Republika Češka (Tschechische Republik),

Mađarska (Ungarn),

Danska (Dänemark)

Poljska (Polen),

Rusija (Russland),

Rumunija (Rumänien),

Slovačka (Slowakei),

Vatikan (Vatikanstadt).

Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.

Image by Ralphs_Fotos from Pixabay

Comments

Prezent - prosto sadašnje vreme u nemačkom jeziku

Infinitiv i infinitivna osnova Osnovni oblik glagola se naziva infinitiv i on se u nemačkom jeziku završava na -en : kommen (doći), fragen (pitati), spielen (igrati) ... Infinitivnu osnovu dobijamo tako što od glagola odvojimo završetak -en : komm -en , frag -en , spiel -en . Građenje prezenta Prezent pravilnih glagola Gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke za lica: -e, -st, -t, -en, -t, -en . fragen / pitati frag -en 1. frag e - pitam 1. frag en - pitamo 2. frag st - pitaš 2. frag t - pitate 3. frag t - pita 3. frag en - pitaju Prezent nepravilnih glagola Kod nepravilne promene nam je takođe potrebna infinitivna osnova na koju dodajemo potpuno iste nastavke, ali u samoj infinitivnoj osnovi dolazi do promene vokala u drugom i trećem licu jednine . Promene mogu biti sledeće: a →ä e →i e →ie Za svaku od ovih promena ćemo navesti primer: a →ä fahren /

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila. Obaveštajna rečenica / Aussagesatz Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predikat se sas

Imperativ

Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e. - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći) komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr kommt - vi dolaz

Nemački nije težak!

Search This Blog