Skip to main content

Preterit - prosto prošlo vreme u nemačkom jeziku

 

                                      Image by monicore from Pixabay

 

Preterit je prosto prošlo vreme u nemačkom jeziku.

Već smo objašnjavali da je prosto vreme zapravo ono vreme koje gradimo tako što na osnovu glagola dodajemo nastavke za sva lica, pa je u predikatu samo jedan glagol.

 

Kada hoćemo da promenimo glagol po licima u preteritu, moramo najpre proveriti da li se nalazi na listi jakih i nepravilnih glagola. 

 Lista jakih i nepravilnih glagola


Pravilni glagoli

Ukoliko nije na listi onda ima pravilnu promenu, odnosno na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke: -te, -test, -te, -ten, -tet, -ten.

machen / raditi

(infinitivnu osnovu dobijamo tako što od infinitiva odvojimo završetak -en)

mach-

1. machte              1. machten

2. machtest           2. machtet

3. machte              3. machten

Za preterit je karakteristično da glagol ima iste oblike u prvom i trećem licu ne samo u množini (kao kod prezenta) već i u jednini.


Nepravilni glagoli

Ukoliko pronađete glagol na listi jakih i nepravilnih glagola, onda gledate kolonu za preterit u kojoj se nalazi oblik za treće lice jednine. Taj isti oblik koristimo i za prvo lice jednine, a na ostala lica dodajemo nastavke za prezent (za drugo lice jednine -st, i za množinu -en, -t, -en).

fahren / voziti, putovati

fuhr (oblik iz kolone za preterit)

1. fuhr            1. fuhren

2. fuhrst         2. fuhrt

3. fuhr            3. fuhren

 

Glagoli sa naglašenim / odvojivim prefiksom

Kao i kod prezenta, u preteritu se kod ovih glagola naglašeni prefiks odvaja i stoji sasvim na kraju rečenice, dok se ostatak glagola menja po licima i u izjavnoj rečenici stoji na drugom mestu. 

 aufräumen

Wir räumten unsere Wohnung auf.

aufstehen

Ich stand um 7 Uhr auf. 

(pošto je STEHEN  nepravilan glagol uzima se oblik iz liste jakih i nepravilnih glagola)

Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pravila za čitanje

 U nemačkom jeziku veliki broj reči čitamo onako su napisane, a da bismo savladali i čitanje reči kod kojih to nije slučaj treba da znamo sledeća pravila: ß - ovo slovo spelujemo kao es cet, a naziva se i oštro S , upravo zato jer ga čitamo kao S (groß) ä - čitamo ga kao E (Käse) ö - namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo O , a onda sa tim položajem usana izgovorimo E (Köln) ü -  namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo U , a onda sa tim položajem usana izgovorimo I (Müll, fünf) eu - oj (Europa) äu - oj (Bäume) ei - aj (mein, dein) ie - dugo I (Bier) ch - h (acht) chs - ks (sechs) x - ks (boxen) ck - k (backen) sch - š (Schule) tsch - č (Deutsch) sp (na početku reči) - šp (spät) st (na početku reči) - št (Stunde) z - c (Zeit) tz - c (jetzt) s - z (Sonne) th - t (Theater) qu - kv (Qualität) v - f (Vater, von) w - v (was)  y - i (Hobby) h - ne čita se kada se nađe iza samoglasnika; samoglasnik koji je ispred H je dug (gehen)    ...
Post a Comment
Read more

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...
Post a Comment
Read more

Zemlje u kojima se govori nemački jezik

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixab...
Post a Comment
Read more