Skip to main content

Prezent - prosto sadašnje vreme u nemačkom jeziku

Infinitiv i infinitivna osnova

Osnovni oblik glagola se naziva infinitiv i on se u nemačkom jeziku završava na -en: kommen (doći), fragen (pitati), spielen (igrati)...

Infinitivnu osnovu dobijamo tako što od  glagola odvojimo završetak -en:

komm-en,

frag-en,

spiel-en.

 


Građenje prezenta

Prezent pravilnih glagola

Gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke za lica: -e, -st, -t, -en, -t, -en.

fragen / pitati

frag-en

1. frage - pitam                     1. fragen - pitamo

2. fragst - pitaš                      2. fragt - pitate

3. fragt - pita                         3. fragen - pitaju


Prezent nepravilnih glagola

Kod nepravilne promene nam je takođe potrebna infinitivna osnova na koju dodajemo potpuno iste nastavke, ali u samoj infinitivnoj osnovi dolazi do promene vokala u drugom i trećem licu jednine. Promene mogu biti sledeće:

a →ä

e →i

e →ie

Za svaku od ovih promena ćemo navesti primer:

  

a →ä

fahren / voziti, putovati

fahr – en

1. fahre           1. fahren

2. fährst          2. fahrt

3. fährt           3. fahren

Glagoli koji takođe spadaju u ovu grupu i često se koriste su: schlafen (spavati), gefallen (dopasti se), laufen (trčati), waschen (prati), tragen (nositi),…

  

e →i

sprechen / причати, говорити 

sprech – en

1. spreche          1. sprechen

2. sprichst         2. sprecht

3. spricht           3. sprechen

Glagoli koji takođe spadaju u ovu grupu i često se koriste su: essen (jesti), geben (dati), helfen (pomoći), nehmen (uzeti), treffen (sresti), brechen (slomiti),…

 

e →ie 

sehen / гледати

seh – en

1. sehe                1. sehen

2. siehst             2. seht

3. sieht               3. sehen

Glagol koji takođe spada u ovu grupu i često se koristi je: lesen (čitati).

 

Liste jakih i nepravilnih glagola vrlo često sadrže i kolonu za prezent, pa tu možete naći pregled svih glagola koji imaju nepravilnu promenu. Ove glagole učimo napamet. 

 

Lista jakih i nepravilnih glagola 

 

Glagoli sa naglašenim / odvojivim prefiksom

U nemačkom jeziku imamo i glagole sa naglašenim prefiksom. Kada se ovi glagoli nađu u rečenici u prezentu onda se njihov prefiks odvaja i stoji na poslednjem mestu u rečenici, a osnova glagola stoji na drugom mestu i menja se po licima.

aufräumen / raspremati

auf | räum – en

1. räume … auf         1. räumen … auf

2. räumst … auf        2. räumt … auf

3. räumt … auf          3. räumen … auf

Ich räume mein Zimmer jeden Tag auf


Neki od glagola sa naglašenim prefiksom koji se često koriste su:

fern|sehen (gledati TV), zu|hören (slušati), ein|laden (pozvati), an|rufen (pozvati telefonom), an|kommen (stići), an|fangen (početi), an|ziehen (oblačiti), ...

 

Wir sehen am Abend fern.

Tina ruft ihre Mutter an.

Er kommt um 7 Uhr an.

Ich ziehe das rote Jacke an.

 

 

   Image by Prashant Sharma from Pixabay

Comments

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...

Upitne reči u nemačkom jeziku

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.   Obaveštajna rečenica / Aussagesatz  Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predik...