Skip to main content

Prezent - prosto sadašnje vreme u nemačkom jeziku

Infinitiv i infinitivna osnova

Osnovni oblik glagola se naziva infinitiv i on se u nemačkom jeziku završava na -en: kommen (doći), fragen (pitati), spielen (igrati)...

Infinitivnu osnovu dobijamo tako što od  glagola odvojimo završetak -en:

komm-en,

frag-en,

spiel-en.

 


Građenje prezenta

Prezent pravilnih glagola

Gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke za lica: -e, -st, -t, -en, -t, -en.

fragen / pitati

frag-en

1. frage - pitam                     1. fragen - pitamo

2. fragst - pitaš                      2. fragt - pitate

3. fragt - pita                         3. fragen - pitaju


Prezent nepravilnih glagola

Kod nepravilne promene nam je takođe potrebna infinitivna osnova na koju dodajemo potpuno iste nastavke, ali u samoj infinitivnoj osnovi dolazi do promene vokala u drugom i trećem licu jednine. Promene mogu biti sledeće:

a →ä

e →i

e →ie

Za svaku od ovih promena ćemo navesti primer:

  

a →ä

fahren / voziti, putovati

fahr – en

1. fahre           1. fahren

2. fährst          2. fahrt

3. fährt           3. fahren

Glagoli koji takođe spadaju u ovu grupu i često se koriste su: schlafen (spavati), gefallen (dopasti se), laufen (trčati), waschen (prati), tragen (nositi),…

  

e →i

sprechen / причати, говорити 

sprech – en

1. spreche          1. sprechen

2. sprichst         2. sprecht

3. spricht           3. sprechen

Glagoli koji takođe spadaju u ovu grupu i često se koriste su: essen (jesti), geben (dati), helfen (pomoći), nehmen (uzeti), treffen (sresti), brechen (slomiti),…

 

e →ie 

sehen / гледати

seh – en

1. sehe                1. sehen

2. siehst             2. seht

3. sieht               3. sehen

Glagol koji takođe spada u ovu grupu i često se koristi je: lesen (čitati).

 

Liste jakih i nepravilnih glagola vrlo često sadrže i kolonu za prezent, pa tu možete naći pregled svih glagola koji imaju nepravilnu promenu. Ove glagole učimo napamet. 

 

Lista jakih i nepravilnih glagola 

 

Glagoli sa naglašenim / odvojivim prefiksom

U nemačkom jeziku imamo i glagole sa naglašenim prefiksom. Kada se ovi glagoli nađu u rečenici u prezentu onda se njihov prefiks odvaja i stoji na poslednjem mestu u rečenici, a osnova glagola stoji na drugom mestu i menja se po licima.

aufräumen / raspremati

auf | räum – en

1. räume … auf         1. räumen … auf

2. räumst … auf        2. räumt … auf

3. räumt … auf          3. räumen … auf

Ich räume mein Zimmer jeden Tag auf. 


Neki od glagola sa naglašenim prefiksom koji se često koriste su:

fern|sehen (gledati TV), zu|hören (slušati), ein|laden (pozvati), an|rufen (pozvati telefonom), an|kommen (stići), an|fangen (početi), an|ziehen (oblačiti), ...

 

Wir sehen am Abend fern.

Tina ruft ihre Mutter an.

Er kommt um 7 Uhr an.

Ich ziehe das rote Jacke an.

 

 

   Image by Prashant Sharma from Pixabay

Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...
Post a Comment
Read more

Zemlje u kojima se govori nemački jezik

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixab...
Post a Comment
Read more

Pravila za čitanje

 U nemačkom jeziku veliki broj reči čitamo onako su napisane, a da bismo savladali i čitanje reči kod kojih to nije slučaj treba da znamo sledeća pravila: ß - ovo slovo spelujemo kao es cet, a naziva se i oštro S , upravo zato jer ga čitamo kao S (groß) ä - čitamo ga kao E (Käse) ö - namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo O , a onda sa tim položajem usana izgovorimo E (Köln) ü -  namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo U , a onda sa tim položajem usana izgovorimo I (Müll, fünf) eu - oj (Europa) äu - oj (Bäume) ei - aj (mein, dein) ie - dugo I (Bier) ch - h (acht) chs - ks (sechs) x - ks (boxen) ck - k (backen) sch - š (Schule) tsch - č (Deutsch) sp (na početku reči) - šp (spät) st (na početku reči) - št (Stunde) z - c (Zeit) tz - c (jetzt) s - z (Sonne) th - t (Theater) qu - kv (Qualität) v - f (Vater, von) w - v (was)  y - i (Hobby) h - ne čita se kada se nađe iza samoglasnika; samoglasnik koji je ispred H je dug (gehen)    ...
Post a Comment
Read more