Podela glagola u nemačkom jeziku

 

                                        Image by StockSnap from Pixabay

 

Šta su glagoli?

Glagoli su vrsta reči kojom izražavamo radnju, stanje ili zbivanje, iskazano u nekom vremenu (prošlom, sadašnjem ili budućem).

 

Osnovni oblik glagola

Osnovni oblik glagola se naziva infinitiv, i on je neličan glagolski oblik (njime se ne izražava lice, rod, broj...). U srpskom jeziku infinitiv se završava na -ti ili -ći (trčati, raditi, doći, moći...), a u nemačkom jeziku na -en: kommen, wohnen, essen...

 

Promena glagola po licima

Da bismo upotrebili glagol u rečenici moramo ga prebaciti u lični glagolski oblik, da bi se slagao sa subjektom. Promena glagola po licima i vremenima naziva se konjugacija. 

Da bismo lakše savladali ovu promenu podelićemo glagole u nemačkom jeziku u nekoliko grupa, jer svaka od njih ima svoje osobenosti:

1. Pravilni glagoli

U ovu grupu spada najveći broj glagola. Kao što im i samo ime govori, ovi glagoli ne odstupaju od određenih pravila prilikom promene po licima i vremenima i najlakše ih je savladati. Način promene ćemo videti u drugim delovima pregleda gramatike nemačkog jezika.

2. Jaki i nepravilni glagoli

Jaki glagoli grade svoje oblike pomoću promene vokala (npr. promena vokala u drugom i trećem licu jednine prezenta), a kod nepravilnih glagola dolazi do promene konsonanta u preteritu i participu. Oni se nalaze na listi jakih i nepravilnih glagola u nemačkom jeziku i njihove oblike učimo napamet.

3. Pomoćni glagoli

U nemačkom jeziku imamo tri pomoćna glagola i to su:

sein - jesam / biti,

haben - imati,

werden - postati.

Zbog nepravilnosti u promeni moramo ih učiti napamet. Naročito je nepravilan pomoćni glagol sein.

4. Modalni glagoli

U ovu grupu spada šest glagola, a to su:

dürfen - smeti,

können - moći, znati, umeti,

mögen - sviđati se, voleti, želeti,

müssen - morati,

sollen - trebati,

wollen - hteti.

Njihova promena je specifična po tome što su im oblici u prvom i trećem licu isti ne samo u množini, nego i u jednini. Osim toga, oni se u rečenicama retko pojavljuju samostalno, uglavnom idu sa još jednim glagolom koji onda stoji sasvim na kraju rečenice u infinitivu.