Skip to main content

Glagolska vremena u nemačkom jeziku

 

                                      Image by Pexels from Pixabay

 

Šta je to glagolsko vreme?

 Pomoću glagolskog vremena označavamo da li se radnja dešava u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti.

U nemačkom jeziku razlikujemo sledeća glagolska vremena:

prezent / Präsens (prosto sadašnje vreme),

preterit / Präteritum (prosto prošlo vreme),

perfekt / Perfekt (složeno prošlo vreme),

pluskvamperfekt / Plusquamperfekt (složeno prošlo vreme),

futur I / Futur I (složeno buduće vreme),

futur II / Futur II (složeno buduće vreme).

 

Prosto i složeno vreme

Prezent i preterit spadaju u prosta glagolska vremena, a ostala su složena. Šta to znači?

U prezentu i preteritu menjamo glagol po licima tako što na infinitivnu osnovu dodajemo određene nastavke. Dakle, predikat se sastoji od jednog glagola.

Ostala vremena gradimo tako što uz glagol koji je nosilac značenja rečenice stoji i neki od pomoćnih glagola. Po licima menjamo samo pomoćni glagol i on u izjavnoj rečenici stoji na drugom mestu, dok glagol koji je nosilac značenja stoji sasvim na kraju rečenice u neličnom glagolskom obliku (infinitivu ili participu). Dakle, predikat se sastoji od dva ili više glagola.




Comments

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...

Upitne reči u nemačkom jeziku

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.   Obaveštajna rečenica / Aussagesatz  Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predik...