Nemački nije težak!

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  

 Šta je deklinacija? Deklinacija je promena po padežima. U nemačkom jeziku imamo četiri padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. Imenice ženskog roda Ove imenice ne dobijaju nikakav nastavak, promena po padežima se u jednini iskazuje jedino pomoću određenog člana: N: die Frau G: der Frau D: der Frau A: die Frau   Imenice muškog i srednjeg roda Kod imenica muškog i srednjeg roda imamo dva tipa promene. 1. TIP Imenice muškog i srednjeg roda dobijaju u genitivu jednine nastavak -s ili -es , zavisno od toga kako se završavaju ( e se ubacuje radi lakšeg izgovora). Muški rod N: der Vater                     N: der Tag G: des Vater s                    G: des Tag es D: dem Vater                   D: dem Tag A: den Vater                    A: den Tag   Srednji rod N: das Hotel                     N: das Haus G: des Hotel s                    G: des Haus es D: dem Hotel                   D: dem Haus A: das Hotel                     A: das Haus   2. TIP Nastavak -(e)n

 U nemačkom jeziku veliki broj reči čitamo onako su napisane, a da bismo savladali i čitanje reči kod kojih to nije slučaj treba da znamo sledeća pravila: ß - ovo slovo spelujemo kao es cet, a naziva se i oštro S , upravo zato jer ga čitamo kao S (groß) ä - čitamo ga kao E (Käse) ö - namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo O , a onda sa tim položajem usana izgovorimo E (Köln) ü -  namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo U , a onda sa tim položajem usana izgovorimo I (Müll, fünf) eu - oj (Europa) äu - oj (Bäume) ei - aj (mein, dein) ie - dugo I (Bier) ch - h (acht) chs - ks (sechs) x - ks (boxen) ck - k (backen) sch - š (Schule) tsch - č (Deutsch) sp (na početku reči) - šp (spät) st (na početku reči) - št (Stunde) z - c (Zeit) tz - c (jetzt) s - z (Sonne) th - t (Theater) qu - kv (Qualität) v - f (Vater, von) w - v (was)  y - i (Hobby) h - ne čita se kada se nađe iza samoglasnika; samoglasnik koji je ispred H je dug (gehen)                                      

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr kommt - vi dolaz

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixabay  

                                         Image by Mahesh Patel from Pixabay   Nemački alfabet ima 30 slova. slovo = Buchstabe govoriti slovo po slovo = buchstabieren   Alfabet nam je najčešće potreban kada navodimo svoje lične podatke: ime, prezime, mesto stanovanja… Buchstabiere… – Govori slovo po slovo… Buchstabieren Sie bitte… – Govorite slovo po slovo, molim Vas…   Wie heißen Sie? - Weber. Wie schreibt man das? Buchstabieren Sie, bitte. - W-E-B-E-R.    Kako se izgovaraju pojedina slova u nemačkom jeziku? Kao pomoć oko izgovora vam mogu poslužiti sledeći linkovi: Dečija pesmica za učenje abecede   Abeceda - izgovor   Das ABC   A – a        I – i         Q – ku           Y – ipsilon B – be        J – jot         R – er           Z – cet C – ce        K – ka         S – es D – de        L – el         T – te E – e        M – em         U – u            ß – es cet F – ef        N – en         V – fau            ä – A Umlaut G – ge        O –

Označavanje muškog, ženskog i srednjeg roda u nemačkom jeziku Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda , što označavamo pomoću određenog člana: DER - za muški rod (der Vater, der Lehrer, der Hund, der Kaffee...) DIE - za ženski rod (die Mutter, die Lehrerin, die Katze, die Milch...) DAS - za srednji rod (das Kind, das Model, das Pferd, das Brot...) U množini za sva tri roda stoji oblik određenog člana DIE : (die Väter, die Mütter, die Kinder...) Razlike između prirodnog i gramatičkog roda imenica Podela prema rodovima je izvršena na osnovu prirodnog roda (muški i ženski) i gramatičkog roda (muški, ženski i srednji). Postoje imenice kod kojih se prirodni i gramatički rod ne poklapa, npr: das Mädchen - devojčica, devojka, das Fräulein - gospođica, der Weisel - matica kod pčela...   Razlike u rodu imenica kod srpskog i nemačkog jezika Do nepoklapanja dolazi i kod roda imenica u srpskom i nemačkom jeziku, tako da kada učimo imenice onda učimo i kog su roda - napamet :( der

                                               Image by SCY from Pixabay Pozdravi pri dolasku i odlasku Razlikujemo pozdrave pri dolasku i pri odlasku : Guten Morgen! - Dobro jutro!                 Auf Wiedersehen! - Doviđenja! Guten Tag! - Dobar dan!                          Gute Nacht! - Laku noć! Guten Abend! - Dobro veče!                    Tschüs! - Zdravo! Hallo! - Zdravo!   Pri odlasku se često koriste i pozdravi: Bis bald! - Vidimo se uskoro! Bis später! - Vidimo se kasnije! Formalni i neformalni pozdravi Sledeća razlika je što neke pozdrave koristimo u zvaničnim (formalnim)  situacijama , i to su: Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend!   Auf Wiedersehen! Neke koristimo u nezvaničnim (neformalnim) situacijama , tj. sa prijateljima, bliskim osobama ili kada se obraćamo deci:  Hallo!  Tschüs! Ova razlika između zvaničnih i nezvaničnih situacija se prepoznaje i po načinu obraćanja nekoj osobi. Bliske osobe oslovljavamo ličnim imenom, a u zvaničnim situacijama oslovljav

 Modalni glagoli u nemačkom jeziku U nemačkom jeziku imamo šest modalnih glagola. To su: DÜRFEN - smeti, KÖNNEN - moći, znati, umeti, MÖGEN - sviđati se, voleti, želeti, MÜSSEN - morati, SOLLEN - trebati, WOLLEN - hteti.   Red reči u rečenici sa modalnim glagolom Ovi glagoli kao dopunu imaju glavni glagol u infinitivu. Pritom, u izjavnoj rečenici, modalni glagol stoji na drugom mestu i menja se po licima , a glavni glagol stoji na kraju rečenice i uvek je u infinitivu . Ich darf meine Meinung sagen . Die Oma kann den Brief nicht lesen . Wir mögen nicht mit dem Flugzeug fahren . Mein Vater muss viel arbeiten . Die Kinder sollen die Hausaufgaben schreiben . Sie will das Kleid kaufen . Modalni glagoli u sadašnjem i prošlom vremenu Oblici modalnih glagola u sadašnjem vremenu (prezentu) i prošlom vremenu (preteritu): DÜRFEN Prezent                                                          Preterit 1. darf            1. dürfen                                1. durfte            

Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku su: SEIN - jesam, biti, HABEN - imati, WERDEN - postati. Ovi glagoli, osim što mogu da stoje samostalno, služe i za građenje složenijih oblika (perfekt, pluskvamperfekt, futur...). Nepravilni su i njihove oblike moramo učiti napamet. Pomoćni glagol SEIN u sadašnjem i prošlom vremenu SEIN - jesam, biti Prezent                                                       Preterit 1. bin            1. sind                                  1. war            1. waren 2. bist           2. seid                                  2. warst          2. wart 3. ist             3. sind                                  3. war             3. waren Pomoćni glagol HABEN u sadašnjem i prošlom vremenu HABEN - imati Prezent                                                        Preterit 1. habe        1. haben                                 1. hatte          1. hatten 2. hast         2. habt                                    2. hattest     

 Kako se gradi Futur II? Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola WERDEN i Infinitiva II (infinitiv perfekta.) Ich werde geschrieben haben . Du wirst gefragt haben . Er wird eingeschlafen sein . Infinitiv II se gradi od participa glavnog glagola i pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u infinitivu.                                                                                 Image by Arek Socha from Pixabay                                           

 Kako se gradi futur? Futur I je složeno buduće vreme i gradi se od prezenta pomoćnog glagola WERDEN i infinitiva . WERDEN - postati 1. werde            1. werden 2. wirst              2. werdet 3. wird               3. werden Wir werden im Sommer nach Spanien fahren . Ich werde am Abend ins Kino gehen . Pomoćni glagol WERDEN je u izjavnoj rečenici na drugom mestu i menja se po licima, a glavni glagol je na kraju rečenice u infinitivu. Kada prevodimo rečenicu zanemarujemo značenje pomoćnog glagola.                                                                                Image by Gerd Altmann from Pixabay

Kako se gradi pluskvamperfekt? Pluskvamperfekt (Plusquamperfekt) je složeno prošlo vreme koje se gradi od oblika pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u preteritu i participa perfekta glavnog glagola . Preterit pomoćnih glagola HABEN i SEIN: HABEN                                                           SEIN 1. hatte           1. hatten                                1. war          1. waren 2. hattest        2. hattet                                 2. warst       2. wart                          3. hatte           3. hatten                                3. war          3. waren Michael hatte im vorigen Jahr die Jacke bereits verloren . Herr Schneider war gestern schon wieder abgereist . Pravila za građenje pluskvamperfekta sa pomoćnim glagolima HABEN ili SEIN su potpuno ista kao i kod perfekta, o čemu smo već pisali, a možete pronaći na sledećem linku: Perfekt sa HABEN ili SEIN                                      Image by David Schwarzenberg from Pixabay

Građenje perfekta Perfekt je složeno prošlo vreme koje se gradi od pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u prezentu i participa perfekta glagola koji je nosilac značenja u rečenici. Ich habe ein neues Kleid gekauft . - Kupila sam novu haljinu. Er ist nach Deutschland gefahren . - On je otputovao u Nemačku. Red reči u rečenici sa perfektom Kao što vidimo u navedenim rečenicama pomoćni glagol se nalazi na drugom mestu u rečenici i menja se po licima, dok drugi glagol stoji na kraju rečenice u participu perfekta koji je neličan oblik (ne menjamo ga po licima).   Prevod rečenice sa perfektom Kada prevodimo ove rečenice onda potpuno zanemarimo značenje pomoćnog glagola, on je tu samo da bi pomogao u građenju perfekta. Gledamo značenje glagola koji je u participu perfekta, on je zapravo u prošlom vremenu.    HABEN ili SEIN? Kada gradimo perfekt sa HABEN a kada sa SEIN? Velika većina glagola gradi perfekt sa HABEN, dok glagoli koji označavaju kretanje ili neku promenu grade perfekt sa SEIN. Ovo j

                                              Image by RitaE from Pixabay  Kako se gradi perfekt? Perfekt je složeno prošlo vreme . Gradi se od pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u prezentu i participa perfekta . Ich habe ein neues Kleid gekauft . Meine Schwester ist nach Berlin gefahren . Kao što vidimo, u izjavnoj rečenici pomoćni glagol stoji na drugom mestu (brojimo delove rečenice, a ne reči) i menja se po licima, a particip perfekta je neličan glagolski oblik (ne menja se po licima) i stoji na kraju rečenice . Oblici pomoćnih glagola HABEN i SEIN u prezentu HABEN                                                   SEIN 1. habe        1. haben                              1. bin         1. sind 2. hast         2. habt                                 2. bist        2. seid 3. hat           3. haben                              3. ist          3. sind Particip perfekta - Kod pravilnih glagola gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodamo prefiks ge- i sufiks -t : mach en mach

                                         Image by monicore from Pixabay   Preterit je prosto prošlo vreme u nemačkom jeziku. Već smo objašnjavali da je prosto vreme zapravo ono vreme koje gradimo tako što na osnovu glagola dodajemo nastavke za sva lica, pa je u predikatu samo jedan glagol.   Kada hoćemo da promenimo glagol po licima u preteritu, moramo najpre proveriti da li se nalazi na listi jakih i nepravilnih glagola.    Lista jakih i nepravilnih glagola Pravilni glagoli Ukoliko nije na listi onda ima pravilnu promenu , odnosno na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke: -te, -test, -te, -ten, -tet, -ten . mach en / raditi (infinitivnu osnovu dobijamo tako što od infinitiva odvojimo završetak -en) mach - 1. mach te                1. mach ten 2. mach test             2. mach tet 3. mach te               3. mach ten Za preterit je karakteristično da glagol ima iste oblike u prvom i trećem licu ne samo u množini (kao kod prezenta) već i u jednini. Nepravilni glagoli Ukoliko pr

Infinitiv i infinitivna osnova Osnovni oblik glagola se naziva infinitiv i on se u nemačkom jeziku završava na -en : kommen (doći), fragen (pitati), spielen (igrati) ... Infinitivnu osnovu dobijamo tako što od  glagola odvojimo završetak -en : komm -en , frag -en , spiel -en .   Građenje prezenta Prezent pravilnih glagola Gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodajemo sledeće nastavke za lica: -e, -st, -t, -en, -t, -en . fragen / pitati frag -en 1. frag e - pitam                     1. frag en - pitamo 2. frag st - pitaš                      2. frag t - pitate 3. frag t - pita                         3. frag en - pitaju Prezent nepravilnih glagola Kod nepravilne promene nam je takođe potrebna infinitivna osnova na koju dodajemo potpuno iste nastavke, ali u samoj infinitivnoj osnovi dolazi do promene vokala u drugom i trećem licu jednine . Promene mogu biti sledeće: a →ä e →i e →ie Za svaku od ovih promena ćemo navesti primer:     a →ä fahren /