Skip to main content

Modalni glagoli

 Modalni glagoli u nemačkom jeziku

U nemačkom jeziku imamo šest modalnih glagola. To su:

DÜRFEN - smeti,

KÖNNEN - moći, znati, umeti,

MÖGEN - sviđati se, voleti, želeti,

MÜSSEN - morati,

SOLLEN - trebati,

WOLLEN - hteti.

 

Red reči u rečenici sa modalnim glagolom

Ovi glagoli kao dopunu imaju glavni glagol u infinitivu. Pritom, u izjavnoj rečenici, modalni glagol stoji na drugom mestu i menja se po licima, a glavni glagol stoji na kraju rečenice i uvek je u infinitivu.

Ich darf meine Meinung sagen.

Die Oma kann den Brief nicht lesen.

Wir mögen nicht mit dem Flugzeug fahren.

Mein Vater muss viel arbeiten.

Die Kinder sollen die Hausaufgaben schreiben.

Sie will das Kleid kaufen.


Modalni glagoli u sadašnjem i prošlom vremenu

Oblici modalnih glagola u sadašnjem vremenu (prezentu) i prošlom vremenu (preteritu):


DÜRFEN

Prezent                                                          Preterit

1. darf            1. dürfen                                1. durfte              1. durften

2. darfst         2. dürft                                   2. durftest           2. durftet

3. darf            3. dürfen                                3. durfte              3. durften

 

KÖNNEN

Prezent                                                            Preterit

1. kann           1. können                                1. konnte            1. konnten

2. kannst        2. könnt                                   2. konntest         2. konntet

3. kann           3. können                                3. konnte            3. konnten

 

MÖGEN

Prezent                                                              Preterit

1. mag             1. mögen                                  1. mochte             1. mochten

2. magst          2. mögt                                     2. mochtest          2. mochtet

3. mag             3. mögen                                  3. mochte             3. mochten

 

MÜSSEN

Prezent                                                               Preterit

1. muss            1. müssen                                  1. musste              1. mussten

2. musst           2. müsst                                    2. musstest            2. musstet

3. muss            3. müssen                                  3. musste               3. mussten

 

SOLLEN

Prezent                                                                  Preterit

1. soll                1. sollen                                      1. sollte                 1. sollten  

2. sollst             2. sollt                                         2. solltest              2. solltet

3. soll                3. sollen                                      3. sollte                 3. sollten


WOLLEN

Prezent                                                                    Preterit

1. will                1. wollen                                       1. wollte                1. wollten

2. willst             2. wollt                                          2. wolltest             2. wolltet

3. will                3. wollen                                       3. wollte                3. wollten


Možemo videti da je za modalne glagole karakteristično da imaju iste oblike u prvom i u trećem licu i u jednini i u množini, i u prezentu i u preteritu.


Vrlo često se za izražavanje želja i u izrazima učtivosti upotrebljava konjunktiv preterita glagola MÖGEN:

MÖCHTEN 

1. möchte           1. möchten

2. möchtest        2. möchtet

3. möchte           3. möchten

Ich möchte ans Meer fahren. - Želeo bih da putujem na more.

Möchten Sie etwas trinken? - Da li biste želeli nešto da popijete?


                                     Image by Michal Jarmoluk from Pixabay


                       

Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...
Post a Comment
Read more

Upitne reči u nemačkom jeziku

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  
Post a Comment
Read more

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.   Obaveštajna rečenica / Aussagesatz  Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predik...
Post a Comment
Read more