Skip to main content

Modalni glagoli

 Modalni glagoli u nemačkom jeziku

U nemačkom jeziku imamo šest modalnih glagola. To su:

DÜRFEN - smeti,

KÖNNEN - moći, znati, umeti,

MÖGEN - sviđati se, voleti, želeti,

MÜSSEN - morati,

SOLLEN - trebati,

WOLLEN - hteti.

 

Red reči u rečenici sa modalnim glagolom

Ovi glagoli kao dopunu imaju glavni glagol u infinitivu. Pritom, u izjavnoj rečenici, modalni glagol stoji na drugom mestu i menja se po licima, a glavni glagol stoji na kraju rečenice i uvek je u infinitivu.

Ich darf meine Meinung sagen.

Die Oma kann den Brief nicht lesen.

Wir mögen nicht mit dem Flugzeug fahren.

Mein Vater muss viel arbeiten.

Die Kinder sollen die Hausaufgaben schreiben.

Sie will das Kleid kaufen.


Modalni glagoli u sadašnjem i prošlom vremenu

Oblici modalnih glagola u sadašnjem vremenu (prezentu) i prošlom vremenu (preteritu):


DÜRFEN

Prezent                                                          Preterit

1. darf            1. dürfen                                1. durfte              1. durften

2. darfst         2. dürft                                   2. durftest           2. durftet

3. darf            3. dürfen                                3. durfte              3. durften

 

KÖNNEN

Prezent                                                            Preterit

1. kann           1. können                                1. konnte            1. konnten

2. kannst        2. könnt                                   2. konntest         2. konntet

3. kann           3. können                                3. konnte            3. konnten

 

MÖGEN

Prezent                                                              Preterit

1. mag             1. mögen                                  1. mochte             1. mochten

2. magst          2. mögt                                     2. mochtest          2. mochtet

3. mag             3. mögen                                  3. mochte             3. mochten

 

MÜSSEN

Prezent                                                               Preterit

1. muss            1. müssen                                  1. musste              1. mussten

2. musst           2. müsst                                    2. musstest            2. musstet

3. muss            3. müssen                                  3. musste               3. mussten

 

SOLLEN

Prezent                                                                  Preterit

1. soll                1. sollen                                      1. sollte                 1. sollten  

2. sollst             2. sollt                                         2. solltest              2. solltet

3. soll                3. sollen                                      3. sollte                 3. sollten


WOLLEN

Prezent                                                                    Preterit

1. will                1. wollen                                       1. wollte                1. wollten

2. willst             2. wollt                                          2. wolltest             2. wolltet

3. will                3. wollen                                       3. wollte                3. wollten


Možemo videti da je za modalne glagole karakteristično da imaju iste oblike u prvom i u trećem licu i u jednini i u množini, i u prezentu i u preteritu.


Vrlo često se za izražavanje želja i u izrazima učtivosti upotrebljava konjunktiv preterita glagola MÖGEN:

MÖCHTEN 

1. möchte           1. möchten

2. möchtest        2. möchtet

3. möchte           3. möchten

Ich möchte ans Meer fahren. - Želeo bih da putujem na more.

Möchten Sie etwas trinken? - Da li biste želeli nešto da popijete?


                                     Image by Michal Jarmoluk from Pixabay


                       

Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pravila za čitanje

 U nemačkom jeziku veliki broj reči čitamo onako su napisane, a da bismo savladali i čitanje reči kod kojih to nije slučaj treba da znamo sledeća pravila: ß - ovo slovo spelujemo kao es cet, a naziva se i oštro S , upravo zato jer ga čitamo kao S (groß) ä - čitamo ga kao E (Käse) ö - namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo O , a onda sa tim položajem usana izgovorimo E (Köln) ü -  namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo U , a onda sa tim položajem usana izgovorimo I (Müll, fünf) eu - oj (Europa) äu - oj (Bäume) ei - aj (mein, dein) ie - dugo I (Bier) ch - h (acht) chs - ks (sechs) x - ks (boxen) ck - k (backen) sch - š (Schule) tsch - č (Deutsch) sp (na početku reči) - šp (spät) st (na početku reči) - št (Stunde) z - c (Zeit) tz - c (jetzt) s - z (Sonne) th - t (Theater) qu - kv (Qualität) v - f (Vater, von) w - v (was)  y - i (Hobby) h - ne čita se kada se nađe iza samoglasnika; samoglasnik koji je ispred H je dug (gehen)    ...
Post a Comment
Read more

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...
Post a Comment
Read more

Zemlje u kojima se govori nemački jezik

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixab...
Post a Comment
Read more