Skip to main content

Perfekt u nemačkom jeziku

 

                                            Image by RitaE from Pixabay

 Kako se gradi perfekt?

Perfekt je složeno prošlo vreme. Gradi se od pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u prezentu i participa perfekta.

Ich habe ein neues Kleid gekauft.

Meine Schwester ist nach Berlin gefahren.

Kao što vidimo, u izjavnoj rečenici pomoćni glagol stoji na drugom mestu (brojimo delove rečenice, a ne reči) i menja se po licima, a particip perfekta je neličan glagolski oblik (ne menja se po licima) i stoji na kraju rečenice.


Oblici pomoćnih glagola HABEN i SEIN u prezentu

HABEN                                                   SEIN

1. habe        1. haben                              1. bin         1. sind

2. hast         2. habt                                 2. bist        2. seid

3. hat           3. haben                              3. ist          3. sind



Particip perfekta

- Kod pravilnih glagola gradimo ga tako što na infinitivnu osnovu dodamo prefiks ge- i sufiks -t:

machen

mach-

ge-mach-t

 

- Participe jakih i nepravilnih glagola možemo pronaći u listi, u koloni za particip perfekta. Za razliku od participa perfekta pravilnih glagola ovde na kraju nemamo sufiks -t već sufiks -en.

fragen - gefragen

fahren - gefahren

 

- Glagoli koji se završavaju na -ieren (telefonieren, studieren...) grade particip perfekta bez prefiksa ge-, dobijaju samo sufiks -t:

telefinieren - telefoniert

studieren - studier

 

- Glagoli sa naglašenim prefiksom grade partcip perfekta tako što se ge- stavlja između naglašenog prefiksa i ostatka glagola: 

aufstehen - aufgestanden

fernsehen - ferngesehen 

 

- Glagoli sa nenaglešenim prefiksima grade particip perfekta bez prefiksa ge-, dodajemo samo sufiks:

bekommen - bekommen 

empfehlen - empfohlen

verlieren - verloren 

Nenaglašeni prefiksi u nemačkom jeziku su be-, ge-, er-, ent-, emp-, ver-, zer- i miss-.


O tome kada se perfekt gradi sa pomoćnim glagolom sein a kada sa haben ćemo pisati u narednom blogu.

 

 

Comments

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...

Upitne reči u nemačkom jeziku

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.   Obaveštajna rečenica / Aussagesatz  Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predik...