Skip to main content

Pozdravi / Begrüßungen

 

                                             Image by SCY from Pixabay

Pozdravi pri dolasku i odlasku

Razlikujemo pozdrave pri dolasku i pri odlasku:

Guten Morgen! - Dobro jutro!                 Auf Wiedersehen! - Doviđenja!

Guten Tag! - Dobar dan!                          Gute Nacht! - Laku noć!

Guten Abend! - Dobro veče!                    Tschüs! - Zdravo!

Hallo! - Zdravo!

 

Pri odlasku se često koriste i pozdravi:

Bis bald! - Vidimo se uskoro!

Bis später! - Vidimo se kasnije!


Formalni i neformalni pozdravi

Sledeća razlika je što neke pozdrave koristimo u zvaničnim (formalnim)  situacijama, i to su:

Guten Morgen!

Guten Tag!

Guten Abend! 

Auf Wiedersehen!

Neke koristimo u nezvaničnim (neformalnim) situacijama, tj. sa prijateljima, bliskim osobama ili kada se obraćamo deci:

 Hallo!

 Tschüs!

Ova razlika između zvaničnih i nezvaničnih situacija se prepoznaje i po načinu obraćanja nekoj osobi. Bliske osobe oslovljavamo ličnim imenom, a u zvaničnim situacijama oslovljavamo osobe prezimenom ispred koga stoji Frau (gospođa) ili Herr (gospodin):

Hallo, Peter!

Tschüs, Anna!

Guten Tag, Frau Schneider!

Auf Wiedersehen, Herr Huber

 

Pozdravi karakteristični za pojedine delove nemačkog govornog područja

U pojedinim delovima nemačkog govornog područja su uobičajeni sledeći pozdravi:

Servus! (Austrija i Bavarska) - neformalni pozdrav pri dolasku i odlasku, koristi se umesto Hallo!

Grüß Gott! (Južna Nemačka i Austrija) - odgovara pozdravu Guten Tag!

Grüezi! (Švajcarska) - koristi se nezavisno od doba dana

 Moin! (Severna Nemačka) - umesto Hallo!

 

Wie geht's?

Kao pozdrav se često koristi i : Wie geht's?

To je skraćeni oblik od izraza:

Wie geht es dir? - Kako si?

Kada nekome persiramo, onda pitanje glasi:

Wie geht es Ihnen? - Kako ste? 

Na ovo pitanje se uglavnom odgovara sa: Gut, danke!

  

Wie geht’s? - Како си?

Gut, danke. - Добро, хвала.

Und dir? - А ти?

Auch gut. - И ја сам добро.


Wie geht es Ihnen? - Како сте (Ви)?

Es geht. - Није лоше.

Und Ihnen? - А Ви?

 

https://www.youtube.com/watch?v=n0eA7ERpsF8 

https://www.youtube.com/watch?v=_mS0EV3laEk



 

 

 

Comments

Popular posts from this blog

Imperativ

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr ko...

Upitne reči u nemačkom jeziku

Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo?                                        Image by Arek Socha from Pixabay  

Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.   Obaveštajna rečenica / Aussagesatz  Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predik...