Nemački nije težak!

 Šta je deklinacija? Deklinacija je promena po padežima. U nemačkom jeziku imamo četiri padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. Imenice ženskog roda Ove imenice ne dobijaju nikakav nastavak, promena po padežima se u jednini iskazuje jedino pomoću određenog člana: N: die Frau G: der Frau D: der Frau A: die Frau   Imenice muškog i srednjeg roda Kod imenica muškog i srednjeg roda imamo dva tipa promene. 1. TIP Imenice muškog i srednjeg roda dobijaju u genitivu jednine nastavak -s ili -es , zavisno od toga kako se završavaju ( e se ubacuje radi lakšeg izgovora). Muški rod N: der Vater                     N: der Tag G: des Vater s                    G: des Tag es D: dem Vater                   D: dem Tag A: den Vater                    A: den Tag   Srednji rod N: das Hotel                     N: das Haus G: des Hotel s                    G: des Haus es D: dem Hotel                   D: dem Haus A: das Hotel                     A: das Haus   2. TIP Nastavak -(e)n

 U nemačkom jeziku veliki broj reči čitamo onako su napisane, a da bismo savladali i čitanje reči kod kojih to nije slučaj treba da znamo sledeća pravila: ß - ovo slovo spelujemo kao es cet, a naziva se i oštro S , upravo zato jer ga čitamo kao S (groß) ä - čitamo ga kao E (Käse) ö - namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo O , a onda sa tim položajem usana izgovorimo E (Köln) ü -  namestimo usne kao da ćemo da izgovorimo U , a onda sa tim položajem usana izgovorimo I (Müll, fünf) eu - oj (Europa) äu - oj (Bäume) ei - aj (mein, dein) ie - dugo I (Bier) ch - h (acht) chs - ks (sechs) x - ks (boxen) ck - k (backen) sch - š (Schule) tsch - č (Deutsch) sp (na početku reči) - šp (spät) st (na početku reči) - št (Stunde) z - c (Zeit) tz - c (jetzt) s - z (Sonne) th - t (Theater) qu - kv (Qualität) v - f (Vater, von) w - v (was)  y - i (Hobby) h - ne čita se kada se nađe iza samoglasnika; samoglasnik koji je ispred H je dug (gehen)                                      

 Šta je imperativ? Imperativ je glagolski način kojim iskazujemo molbu, savet ili naredbu . Oblici imperativa postoje u drugom licu jednine i drugom licu množine , a u nemačkom jeziku postoji i u trećem licu množine jer to lice koristimo za persiranje. Komm! - Dođi! Kommt! - Dođite! Kommen Sie, bitte! - Dođite, molim Vas! Kako se gradi imperativ? Oblike imperativa gradimo na sledeći način: - drugo lice jednine gradimo tako što od infinitiva odvojimo nastavak -en : kommen (doći) - komm (dođi) Oblik imperativa se poklapa sa oblikom infinitivne osnove. Može se dodati nastavak -e, ali se najčešće upotrebljava oblik bez -e.   - drugo lice množine dobijamo tako što na infinitivnu osnovu dodajemo nastavak -t : kommen (doći)  komm- (infinitivna osnova) komm t (dođite) Imperativ za drugo lice množine se poklapa sa oblikom prezenta za drugo lice množine, ali nemojte mešati prezent i imperativ. Prezentom se izražava sadašnje vreme, a imperativom molba ili zapovest: ihr kommt - vi dolaz

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixabay  

                                         Image by Mahesh Patel from Pixabay   Nemački alfabet ima 30 slova. slovo = Buchstabe govoriti slovo po slovo = buchstabieren   Alfabet nam je najčešće potreban kada navodimo svoje lične podatke: ime, prezime, mesto stanovanja… Buchstabiere… – Govori slovo po slovo… Buchstabieren Sie bitte… – Govorite slovo po slovo, molim Vas…   Wie heißen Sie? - Weber. Wie schreibt man das? Buchstabieren Sie, bitte. - W-E-B-E-R.    Kako se izgovaraju pojedina slova u nemačkom jeziku? Kao pomoć oko izgovora vam mogu poslužiti sledeći linkovi: Dečija pesmica za učenje abecede   Abeceda - izgovor   Das ABC   A – a        I – i         Q – ku           Y – ipsilon B – be        J – jot         R – er           Z – cet C – ce        K – ka         S – es D – de        L – el         T – te E – e        M – em         U – u            ß – es cet F – ef        N – en         V – fau            ä – A Umlaut G – ge        O –

Označavanje muškog, ženskog i srednjeg roda u nemačkom jeziku Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda , što označavamo pomoću određenog člana: DER - za muški rod (der Vater, der Lehrer, der Hund, der Kaffee...) DIE - za ženski rod (die Mutter, die Lehrerin, die Katze, die Milch...) DAS - za srednji rod (das Kind, das Model, das Pferd, das Brot...) U množini za sva tri roda stoji oblik određenog člana DIE : (die Väter, die Mütter, die Kinder...) Razlike između prirodnog i gramatičkog roda imenica Podela prema rodovima je izvršena na osnovu prirodnog roda (muški i ženski) i gramatičkog roda (muški, ženski i srednji). Postoje imenice kod kojih se prirodni i gramatički rod ne poklapa, npr: das Mädchen - devojčica, devojka, das Fräulein - gospođica, der Weisel - matica kod pčela...   Razlike u rodu imenica kod srpskog i nemačkog jezika Do nepoklapanja dolazi i kod roda imenica u srpskom i nemačkom jeziku, tako da kada učimo imenice onda učimo i kog su roda - napamet :( der

                                               Image by SCY from Pixabay Pozdravi pri dolasku i odlasku Razlikujemo pozdrave pri dolasku i pri odlasku : Guten Morgen! - Dobro jutro!                 Auf Wiedersehen! - Doviđenja! Guten Tag! - Dobar dan!                          Gute Nacht! - Laku noć! Guten Abend! - Dobro veče!                    Tschüs! - Zdravo! Hallo! - Zdravo!   Pri odlasku se često koriste i pozdravi: Bis bald! - Vidimo se uskoro! Bis später! - Vidimo se kasnije! Formalni i neformalni pozdravi Sledeća razlika je što neke pozdrave koristimo u zvaničnim (formalnim)  situacijama , i to su: Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend!   Auf Wiedersehen! Neke koristimo u nezvaničnim (neformalnim) situacijama , tj. sa prijateljima, bliskim osobama ili kada se obraćamo deci:  Hallo!  Tschüs! Ova razlika između zvaničnih i nezvaničnih situacija se prepoznaje i po načinu obraćanja nekoj osobi. Bliske osobe oslovljavamo ličnim imenom, a u zvaničnim situacijama oslovljav