Red reči u rečenici / Wortstellung

Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila.

 

Obaveštajna rečenica / Aussagesatz

 Prost predikat

U prostom predikatu imamo samo jedan glagol.

Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer:

Ich fahre im Sommer ans Meer.

Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu.

Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi:

Im Sommer fahre ich ans Meer.

Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči. Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu.

Složen predikat

Složeni predikat se sastoji od dva ili više glagola. Važno je da upamtimo da se u tom slučaju samo jedan od glagola menja po licima i on stoji na drugom mestu u rečenici, a ostali glagoli koji čine ostatak predikata stoje na poslednjem mestu u nekom od neličnih glagolskih oblika (infinitiv, particip). Na primer:

Ich kann sehr gut Ski fahren. (modalni glagol + infinitiv)

Mein Bruder hat das Zimmer aufgeräumt. (HABEN + particip perfekta)

Lena und Markus sind sehr früh aufgestanden. (SEIN + particip perfekta)

Pitanja pomoću upitne reči / W-Fragen

Ova pitanja započinju pomoće neke od upitnih reči: Wer? Was? Wo? Wohin? Woher? Wie viel?... Pošto upitne reči u nemačkom jeziku započinju slovom W, otuda se ova pitanja nazivaju W-Fragen.

Prost predikat

Kao i u obaveštajnoj rečenici, glagol se nalazi na drugom mestu. Na prvom mestu je upitna reč, a subjekat je na trećem mestu, iza glagola.

Wann fährst du am Meer?

Wohin fährst du im Sommer?

Wer fährt im Sommer ans Meer?

Kao što vidite, kada pitanje započinje pomoću upitne reči Wer? onda nemamo subjekat iza glagola, jer ga upitna reč Wer? (Ko?) zamenjuje.

 

 Složen predikat

I ovde važi pravilo kao i u obaveštajnoj rečenici - na drugom mestu je glagol koji se menja po licima, a ostatak predikata je na kraju rečenice u nekom od neličnih glagolskih oblika (infinitiv, particip). Na prvom mestu je upitna reč, a subjekat je na trećem mestu u rečenici.

Was kannst du sehr gut machen? (modalni glagol + infinitiv)

Wann sind Lena und Markus aufgestanden? (SEIN + particip perfekta)

Wer hat das Zimmer aufgeräumt? (HABEN + particip perfekta)

Da/ne-pitanja / Ja/Nein-Fragen

Kao što i sam naziv kaže, ovo su pitanja na koja možemo da odgovorimo sa JA (da) ili NEIN (ne).

Prost predikat

Za ova pitanja je karakteristično da glagol, koji je do sada bio na drugom mestu, ide na prvo mesto u rečenici, a subjekat je odmah iza njega na drugom mestu.

Fährst du im Sommer ans Meer?

 

Složen predikat

Takođe glagol sa drugog mesta prelazi na prvo, a ostatak predikata ostaje na kraju rečenice u neličnom glagolskom obliku.

Kannst du sehr gut Ski fahren? (modalni glagol + infinitiv)

Hat dein Bruder das Zimmer aufgeräumt? (HABEN + particip perfekta)

Sind Lena und Markus sehr früh aufgestanden? (SEIN + particip perfekta)

Imperativ

Za imperativ je takođe karakteristično da se glagol nalazi na prvom mestu. U rečenicama sa imperativom nemamo subjekat, osim u slučaju persiranja kada lična zamenica Sie stoji odmah iza glagola.

Gib mir bitte das Buch!

Gebt mir bitte das Buch!

Geben Sie mir bitte das Buch!

Mach bitte das Fenster auf!

Macht bitte das Fenster auf!

Machen Sie bitte das Fenster auf!

Zavisna rečenica / Nebensatz

Zavisne rečenice se odvajaju zarezom od glavne rečenice i uvek započinju veznikom (dass, weil, ob,...). Bez obzira na to koji veznik se nalazi na početku, pravilo za red reči je isto za sve zavisne rečenice.

Prost predikat

Ich fahre im Sommer ans Meer.

→ Er sagt, dass er im Sommer ans Meer fährt.

Kao što vidimo, zavisna rečenica ovde započinje veznikom dass, a glagol koji je bio na drugom mestu se prebacuje na poslednje mesto u rečenici.

Složen predikat

Ich kann sehr gut Ski fahren.

→ Er sagt, dass er sehr gut Ski fahren kann.

Mein Bruder hat das Zimmer aufgeräumt.

→ Er muss nicht das Zimmer aufräumen, weil sein Bruder es aufgeräumt hat.

 

Lena und Markus sind sehr früh aufgestanden.

→ Sie sagt, dass Lena und Markus sehr früh aufgestanden sind. 

 

I ovde vidimo da zavisna rečenica započinje veznikom, a glagol sa drugog mesta se prebacuje na poslednje, iza glagola u neličnom obliku.

                                            Image by Anja from Pixabay