Nemački nije težak!

  U Evropi zvanično postoje tri zemlje u kojima se govori nemačkim jezikom i to su : Nemačka (Deutschland), Austrija (Österreich), Lihtenštajn (Liechtenstein) .   Pored toga, nemački jezik ima status službenog jezika ili jezika manjine u sledećim zemljama: Švajcarska (die Schweiz), Belgija (Belgien), Italija (Italien), Luksemburg (Luxemburg), Republika Češka (Tschechische Republik), Mađarska (Ungarn), Danska (Dänemark) Poljska (Polen), Rusija (Russland), Rumunija (Rumänien), Slovačka (Slowakei), Vatikan (Vatikanstadt). Oko 16% stanovništva Evropske Unije govori nemačkim jezikom. U manjoj meri je zastupljen i u nekim državama Afrike i Južne Amerike.                                           Image by Ralphs_Fotos from Pixabay  

                                         Image by Mahesh Patel from Pixabay   Nemački alfabet ima 30 slova. slovo = Buchstabe govoriti slovo po slovo = buchstabieren   Alfabet nam je najčešće potreban kada navodimo svoje lične podatke: ime, prezime, mesto stanovanja… Buchstabiere… – Govori slovo po slovo… Buchstabieren Sie bitte… – Govorite slovo po slovo, molim Vas…   Wie heißen Sie? - Weber. Wie schreibt man das? Buchstabieren Sie, bitte. - W-E-B-E-R.    Kako se izgovaraju pojedina slova u nemačkom jeziku? Kao pomoć oko izgovora vam mogu poslužiti sledeći linkovi: Dečija pesmica za učenje abecede   Abeceda - izgovor   Das ABC   A – a        I – i         Q – ku           Y – ipsilon B – be        J – jot         R – er           Z – cet C – ce        K – ka         S – es D – de        L – el         T – te E – e        M – em         U – u            ß – es cet F – ef        N – en         V – fau            ä – A Umlaut G – ge        O –

Označavanje muškog, ženskog i srednjeg roda u nemačkom jeziku Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda , što označavamo pomoću određenog člana: DER - za muški rod (der Vater, der Lehrer, der Hund, der Kaffee...) DIE - za ženski rod (die Mutter, die Lehrerin, die Katze, die Milch...) DAS - za srednji rod (das Kind, das Model, das Pferd, das Brot...) U množini za sva tri roda stoji oblik određenog člana DIE : (die Väter, die Mütter, die Kinder...) Razlike između prirodnog i gramatičkog roda imenica Podela prema rodovima je izvršena na osnovu prirodnog roda (muški i ženski) i gramatičkog roda (muški, ženski i srednji). Postoje imenice kod kojih se prirodni i gramatički rod ne poklapa, npr: das Mädchen - devojčica, devojka, das Fräulein - gospođica, der Weisel - matica kod pčela...   Razlike u rodu imenica kod srpskog i nemačkog jezika Do nepoklapanja dolazi i kod roda imenica u srpskom i nemačkom jeziku, tako da kada učimo imenice onda učimo i kog su roda - napamet :( der

                                               Image by SCY from Pixabay Pozdravi pri dolasku i odlasku Razlikujemo pozdrave pri dolasku i pri odlasku : Guten Morgen! - Dobro jutro!                 Auf Wiedersehen! - Doviđenja! Guten Tag! - Dobar dan!                          Gute Nacht! - Laku noć! Guten Abend! - Dobro veče!                    Tschüs! - Zdravo! Hallo! - Zdravo!   Pri odlasku se često koriste i pozdravi: Bis bald! - Vidimo se uskoro! Bis später! - Vidimo se kasnije! Formalni i neformalni pozdravi Sledeća razlika je što neke pozdrave koristimo u zvaničnim (formalnim)  situacijama , i to su: Guten Morgen! Guten Tag! Guten Abend!   Auf Wiedersehen! Neke koristimo u nezvaničnim (neformalnim) situacijama , tj. sa prijateljima, bliskim osobama ili kada se obraćamo deci:  Hallo!  Tschüs! Ova razlika između zvaničnih i nezvaničnih situacija se prepoznaje i po načinu obraćanja nekoj osobi. Bliske osobe oslovljavamo ličnim imenom, a u zvaničnim situacijama oslovljav

 Modalni glagoli u nemačkom jeziku U nemačkom jeziku imamo šest modalnih glagola. To su: DÜRFEN - smeti, KÖNNEN - moći, znati, umeti, MÖGEN - sviđati se, voleti, želeti, MÜSSEN - morati, SOLLEN - trebati, WOLLEN - hteti.   Red reči u rečenici sa modalnim glagolom Ovi glagoli kao dopunu imaju glavni glagol u infinitivu. Pritom, u izjavnoj rečenici, modalni glagol stoji na drugom mestu i menja se po licima , a glavni glagol stoji na kraju rečenice i uvek je u infinitivu . Ich darf meine Meinung sagen . Die Oma kann den Brief nicht lesen . Wir mögen nicht mit dem Flugzeug fahren . Mein Vater muss viel arbeiten . Die Kinder sollen die Hausaufgaben schreiben . Sie will das Kleid kaufen . Modalni glagoli u sadašnjem i prošlom vremenu Oblici modalnih glagola u sadašnjem vremenu (prezentu) i prošlom vremenu (preteritu): DÜRFEN Prezent                                                          Preterit 1. darf            1. dürfen                                1. durfte            

Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku su: SEIN - jesam, biti, HABEN - imati, WERDEN - postati. Ovi glagoli, osim što mogu da stoje samostalno, služe i za građenje složenijih oblika (perfekt, pluskvamperfekt, futur...). Nepravilni su i njihove oblike moramo učiti napamet. Pomoćni glagol SEIN u sadašnjem i prošlom vremenu SEIN - jesam, biti Prezent                                                       Preterit 1. bin            1. sind                                  1. war            1. waren 2. bist           2. seid                                  2. warst          2. wart 3. ist             3. sind                                  3. war             3. waren Pomoćni glagol HABEN u sadašnjem i prošlom vremenu HABEN - imati Prezent                                                        Preterit 1. habe        1. haben                                 1. hatte          1. hatten 2. hast         2. habt                                    2. hattest     

 Kako se gradi Futur II? Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola WERDEN i Infinitiva II (infinitiv perfekta.) Ich werde geschrieben haben . Du wirst gefragt haben . Er wird eingeschlafen sein . Infinitiv II se gradi od participa glavnog glagola i pomoćnog glagola HABEN ili SEIN u infinitivu.                                                                                 Image by Arek Socha from Pixabay