Za pravilno izražavanje je veoma važno da vodimo računa o redu reči u rečenici, odnosno redosledu delova rečenice, za šta u nemačkom jeziku postoje vrlo jasna pravila. Obaveštajna rečenica / Aussagesatz Prost predikat U prostom predikatu imamo samo jedan glagol. Osnovno pravilo za formiranje obaveštajne rečenice je to da glagol stoji uvek na drugom mestu, a subjekat se nalazi ispred ili iza glagola, tj. na prvom ili trećem mestu u rečenici, na primer: Ich fahre im Sommer ans Meer . Kao što vidimo, glagol / predikat je na drugom mestu u rečenici, a subjekat (ich) je na prvom mestu. Na prvo mesto takođe možemo da stavimo neki od datih priloga, pa će rečenica da glasi: Im Sommer fahre ich ans Meer . Iako je treća po redu reč u rečenici, predikat je i dalje na drugom mestu jer je ispred njega samo jedan deo - priloška odredba za vreme. Dakle, brojimo delove rečenice, a ne pojedine reči . Subjekat (ich) je u ovom slučaju na trećem mestu. Složen predikat Složeni predikat se sas
Upitne reči su one pomoću kojih postavljamo pitanja, koja se u nemačkom jeziku nazivaju W-Fragen , a u nazivu imamo W jer upitne reči počinju ovim slovom. Najčešće se upotrebljavaju sledeće upitne reči: Wer? - Ko? Was? - Šta? Wo? - Gde? Wie? - Kako? Kakav? Woher? - Odakle? Wohin? - Kuda? Wessen? - Čiji / čija / čije? Wem? - Kome? Wen? - Koga? Wann? - Kada? Warum? - Zašto? Wie viel? - Koliko? Wie lange? - Koliko dugo? Welcher / welche / welches? - Koji / koja / koje? Was für ein? / Was für eine? / Was für ein? - Kakav / kakva / kakvo? Image by Arek Socha from Pixabay